07. август 2010.

Преподобни Пимен Многоболезнени (7.8.) †1110.

Од малена болешљив, и од малена жељан монаштва. Донесен у Печерску лавру ради исцелења, он ту оста до смрти. Он се више мољаше Богу за болест него за здравље. Ноћу му се јаве ангели и постригу га за монаха. Том приликом му рекну, да ће до смрти боловати, и да ће пред саму смрт оздравити. Тако и би. 20 година лежао је у постељи. Чинио чудеса за живота и био необично прозорљив. Пред смрт устаде с постеље потпуно здрав, и одмах припреми себи гроб, и упокоји се у Господу 1110. год.

Свештеномученик Наркис патријарх Јерусалимски (7.8.) †213.

Посечен у време Антонина 213. год. у 116. години свога живота.

Преподобни Ор, Отшелник Тиваидски (7.8.) †390.

Превеликим подвигом достиже велико савршенство. Када себе добро утврди и просвети у самоћи, тада основа постепено неколико манастира, и би изврстан духовни вођ и наставник многих монаха. Руфин који га посети овако га описује: „у својој одећи он је личио на ангела Божјег, деведесетолетни старац с дугом брадом као снег белом, веома пријатне спољашности. Поглед његов светлио се нечим надчовечанским." Више пута видео ангеле Божје. Нарочито се трудио, да никад не изрекне неистину. Имао је велика искушења од демона, но трезвено и храбро све је савладао. Причешћивао се посведневно. Једном га опомену ученик, да је дошао Васкрс, и да треба празновати. Чувши то он изађе напоље, диже руке кнебу, и три дана проведе у молитви без одмора. Па објасни ученику: „то и јесте празновање Васкрса за монаха, да ум свој узвиси и с Богом сједини". Упокоји се у дубокој старости око 390 год.

Свети мученици Марин и Астерије (7.8.) †260.

Први беше војник а други сенатор римски. У време цара Галијена Марин свети служаше као војник у Кесарији Палестинској. Због вере Христове би посечен мачем. Његовом страдању присуствоваше Астерије сенатор, који беше хришћанин. Он скиде са себе своју доламу, обви њоме тело мученика, узе га на раме, однесе и чесно сахрани. Незнабошци видећи то посекоше и њега мачем. Чесно пострадаше за Христа око 260. год.

Преподобномученик Дометије (7.8.) †363.

Рођен у Персији као незнабожац, у време цара Константина. Као младић упозна се са вером Христовом, остави незнабоштво и крсти се. Толико заволи веру истиниту, да напусти све светско, и замонаши се у једном манастиру код града Нисивије. Поживе у братству неко време, па се удаљи на безмолвије ка некоме архимандриту Нурвелу, за кога се вели, да 60 година није јео ништа варено. Старац Нурвел га зађакони, па када га хтеде принудити и у чин свештеника, Дометије одбеже у неку пустињску гору, и настани се у једној пештери. Достиже толико савршенство кроз пост, молитву, бдење и богомислије, да исцељиваше болеснике. Када дође у те пределе Јулијан Одступник, чу за Дометија, па посла људе, који га зазидаше у пећини жива са два његова ученика. Тако сконча овај Божји светитељ 363. год. и пресели се у царство Божје.