Рођен у Риму, но као презвитер проживео до краја
свој век у Цариграду, већим делом у време царовања Маркијана и
Пулхерије. Наследивши велико богатство од родитеља, он га је нештедице
истрошио на две сврхе: на зидање или обнављање храмова и на милостињу
сиромасима. Сазидао је две нове цркве у Цариграду, знамените по својој
лепоти и светињи: светој Анастасији и светој Ирини. Кад су га питали
зашто тако много троши на цркве, он одговори: "Кад бих ја имао ћерку, и
хтео је удати за некога племића, зар ја не бих потрошио много злата да
је украсим као достојну невесту? А овде ја украшавам Цркву, невесту
Христову". Колико је, пак, овај дивни муж био издашан према црквама и
сиромасима, толико је био тврд, и веома тврд, према самом себи,
следујући савету апостолском: "Кад имамо храну и одећу, будимо овим
задовољни" (1. Тим 6, 8). Пише се о њему: "Сав би у Богу и Бог у њему, и представи се Богу испуњен годинама и добрим делима", 471. године.
Нема коментара:
Постави коментар