Кијевопечерски монаси. Свети Марко имаше толику благодат, да мртвима заповедаше и они га слушаху. "Почекај, брате, до сутра јер ти гроб још није готов," поручи Марко да се каже једном умрлом монаху, који беше већ и окупан и опојан. И монах отвори очи и би жив до другог дана. Теофил плакао непрестано за грехе своје. Сузе своје пролевао је над једним судом. Пред смрт јави му се ангел и показа му један већи суд, испуњен сузама. То беху сузе Теофилове, које падоше на земљу или бише утрте руком или се на лицу осушише. Тако се на небу знају и чувају све сузе наше, као и све муке, трудови и уздаси ради спасења. Упокојише се ове свете слуге Божје у XI веку и пређоше у Царство Христово.
10. октобар 2010.
Преподобни Теофил исповедник (10.10.) †716.
Пореклом македонски Словенин негде од Струмице. Млад се замонашио, и засновао свој манастир. Много пострадао за иконе у време Лава Исаврјанина, и погинуо би том приликом, да не успе убедити кнеза Ипатика, судију свога, у основаност и потребу иконопоштовања. Кнез га пусти у слободу, и он се врати у свој манастир, где мирно сконча 716. год и пресели се у радост Господа свога.
23. јул 2010.
Свети мученици Трофим и Теофил, и још тринаест с њима (23.7.) †308.
Пострадаше у Ликији у време цара Диоклецијана. Пошто се никако не хтеше Христа одрећи, нити жртве идолима принети, то бише стављени на разне муке: тукоше их камењем, стругаше оштрим гвожђем, пребише им колена, и најзад тако измучене и више мртве него живе бацише их у огањ. Сила Божја сачува их неповређене у огњу. Тада их изведоше и мачем посекоше. Но Господ их прослави и на земљи и у царству Свом небеском. Чесно пострадаше у Ликији 308. год.
8. јул 2010.
Преподобни Теофил мироточиви (8.7.) †1548.
Родом из Македоније, из села Зики. Човек
врло учен и велики подвижник. По поруџбини Цариградског патријарха
Нифонта путовао у Александрију, да испита, истина ли је, да је патријарх
Јоаким покренуо гору и испио отров без повреде, нагнан на ово од
јевреја и муслимана. Уверивши се у истинитост ових чудеса Теофил се
врати у Св. Гору, где се подвизавао, најпре у Ватопеду, па у Иверу, и
најзад у келији св. Василија близу Кареје. Понуду да се прими за
архиепископа Солунског овај свети човек одбије. Дубоким безмолвијем,
богомислијем и срдачном молитвом успео да очисти ум свој од свих
страстних помисли, тако да је постао чисти сасуд Духа Светога у коме је
живео Христос. Пред смрт нареди свом ученику Исаку, да кад буде умро не
сахрањује га но веже конопцем за ноге, одвуче и баци у поток. Са великим
страхом ученик тако и учини. Но Промисао Божји открије мошти св.
Теофила, и када их пренесу у његову ћелију, почну точити миро
чудотворно. Упокоји се 8. јула 1548. год.
23. јун 2010.
Повест о покајању Теофила (23.6.)
Овај из зависти према епископу предаде душу ђаволу и одрече се написмено Христа и Богородице. Но потом Теофил се горко покаја, исплака опроштење од Свете Пречисте после четрдесетодневног поста и сузних молитава, прими натраг написану хартију, коју беше ђаволу дао, и јавно исповеди свој грех у цркви пред епископом и народом. И када му епископ изрече опроштај и причести га, Теофилу се засја лице као сунце. Ево примера како милостиви Бог не само прашта грехе правим покајницима, него их и у светитеље увршћује.
30. јануар 2010.
Свети мученик Теофил Нови (30.1.) †784.
Као војвода цара Константина и Ирине би
заробљен од Агарјана и четири године држан у тамници. Па када одби сва
наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем
784. године и пресели се ка Господу.
Пријавите се на:
Постови (Atom)