Рођен у јерменском граду Мелитини
близу реке Еуфрата око 377. године, од родитеља племенитих и знаменитих.
Јединац син, рођен по молитви своје мајке Дионисије, која имаде небеско
неко виђење о рођењу Јефтимијевом. Од младости подвизавао се, најпре у
близини свога града, а потом, пошто посети Јерусалим у двадесет деветој
години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре.
Испуњавао је све дане и ноћи молитвом, унутрашњим богомислијем,
созерцањем и трудом телесним. Око њега се сабраше многи ученици, од
којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освећени,
Теоктист и други. По Божијем дару био је велики чудотворац: изгонио
демоне, лечио тешке болести, извео воду у пустињу, умножио хлеб,
прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: "Ако ви без свога труда
једете хлеб, значи ви једете туђи труд". Кад су нека млађа братија хтела
постити више од других, он им то забрани и нареди да долазе за општу
трпезу, да се не би погордили од свог сувишног поста. Још је говорио да
није добро за монаха да прелази с места на место, јер, вели: "Дрво које
се често пресађује, не доноси плода". Ко год жели да чини добро, може га
чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: "Што је со хлебу, то
је љубав осталим врлинама". Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у
пустињу и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Васкрс. За
његова живота створи се у близини његове пећине огромна лавра која је
после вековима била препуна монаха као кошница пчела. Последња му је
заповест била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастира
никад не буде затворена. Упокојио се у деведесет седмој години живота.
На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан
патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља, и тек
увече успе да доврше опело. Седмога дана по смрти јави се Јевтимије
своме ученику Доментијану, сав светао и радостан. Преподобни Јевтимије у
истини био је прави син светлости. Упокојио се 473. године.
Нема коментара:
Постави коментар