Цариграђанин по роду и најпре
високи дворјанин на двору цара Ираклија, а потом монах и игуман једног
манастира недалеко од престонице. Највећи бранилац Православља од тзв.
монотелитске јереси, која се ишчаури из јереси Евтихијеве. Наиме: као
што је Евтихије тврдио, да је у Христу једна природа, тако су монотелити
тврдили, да је у Христу једна воља. Максим се опре томе тврђењу и нађе
се као противник и цара и патријарха. Но он се не устраши, него истраја
до краја у доказивању да су у Господу биле две воље као и две природе.
Његовим настојањем одржи се један сабор у Картагини а други у Риму, и
оба та сабора анатемишу учење монотелита. Страдање Максимово за
Православље не да се описати: истјазаван од кнежева, обмањиван од
прелата, пљуван од масе народне, тучен од војника, прогоњен, затваран,
док најзад, са одсеченим језиком и руком, не би осуђен на доживотно
прогонство у земљу Скитску, где три године проведе у тамници, па предаде
душу Богу, 666. године.
Нема коментара:
Постави коментар