Незнатно село Муталаск у области
Кападокијској постало је знаменито по овоме великом светилу цркве
православне. Ту се Сава родио од оца Јована и мајке Софије. У осмој
години напустио дом родитељски и замонашио се у оближњој обитељи, званој
Флавијанова. После 10 година пређе у Палестинске манастире, и ту се
најдуже задржи у обитељи светог Јевтимија Великог (в. 20. јануар) и
Теоктиста. Прозорљиви Јевтимије прорече за њега, да ће бити славан монах
и наставник монасима, и да ће основати лавру већу од свих лаври тога
времена. По смрти светог Јевтимија удаљи се Сава у пустињу, где у једној
пештери, коју му ангел Божји исказа, проведе као отшелник пет година.
После тога, када он поста савршен монах, почеше се, по Промислу Божјем,
скупљати око њега многи желатељи духовног живота. Убрзо их се скупи тако
велики број, да је Сава морао зидати и цркву и келије многе. Дођоше му и
неки Јермени, којима он одреди пештеру, где ће служити на јерменском
језику. Када му отац умре, дође му његова остарела мајка Софија, коју он
замонаши, и даде јој келију даље од свог манастира, где се она
подвизаваше до краја живота. Многе напасти претрпе овај свети отац од
блиских људи, од јеретика и од демона. Но он све побеђиваше, и то:
блиске људе благошћу и попустљивошћу, јеретике непоколебљивим
православним вероисповедањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у
помоћ. Нарочито је велику борбу имао са демонима на гори Кастелу, где
је основао други свој манастир. Основао је свега седам манастира. Он и
Теодосије Велики, његов сусед, сматрани су највећим светилима и
стубовима Православља на Истоку. Цареве и патријархе они су исправљали у
вери, а свима и свакоме служили примером смерности светитељске и
чудесне силе Божје. После трудног и много плодног живота упокоји се
свети Сава 532. године у деведесет четвртој години живота. Између многих
других чудотворних и добрих дела нека буде споменуто само то, да је он
први уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина
Јерусалимске цркве.
