Као отшелник живљаше лети у
отвореном пољу, а зими у пећини. Једном сиђе у град Нисибију, да види
како вера хришћанска успева и како хришћани живе. Но ту буде изабран за
епископа. Учествовао на I васељенском сабору и заштићавао Православље од Аријеве јереси. Догоди се једном да незнабожни Персијанци нападну с
војском на Нисибију. Свети Јаков с литијом изађе до бедема градских, и
сам се попе на бедем и шеташе по бедемима не бојећи се непријатељских
стрела које беху управљене на њега. Шетајући тако, светитељ се мољаше
Богу, да Бог сачува град и верне на тај начин што ће послати мухе и
комарце на Персијанце, и тиме отерати ове од зидова града Нисибије.
Није, дакле, тражио смрт непријатељима нити ма какву врсту погибије и
пораза, него само једну малу досаду која би их отерала одатле. И Бог
услиша молитву свога угодника и посла много муха и комараца на
Персијанце, те ове отера а град Нисибију спасе. Поживе свети Јаков дуго и чесно, и мирно сконча у дубокој старости, 350. године.
Нема коментара:
Постави коментар