Рођен на острву Еврипу а
васпитан у Цариграду код најзнаменитијих учитеља тога времена. Као
клирик Велике Цркве изабран за епископа и послат, мимо своје воље, у
Охрид, где је провео око двадесет пет година (од прилике од 1082-1108).
Хоматијан Охридски назива га "најмудријим архиепископом". Човек огромне
учености, светске и богословске, утанчаног византијског укуса,
меланхоличан и осетљив, Теофилакт се осећао међу Словенима у Охриду као
изгнаник међу варварима. Написао Тумачења сва четири јеванђеља и других
књига Новог Завета. То је најбоље дело те врсте после светог Златоуста,
које се и дан-данас чита са великом коришћу. Од осталих његових дела
позната су још: Писма, и Живот светог Климента Охридског. У
старости свети Теофилакт се повукао из Охрида у Солун где је, како се
мисли, и скончао свој земаљски живот и преселио се у блажену вечност.
Приказивање постова са ознаком СВЕТИТЕЉИ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком СВЕТИТЕЉИ. Прикажи све постове
31. децембар 2010.
30. децембар 2010.
Свети апостол Тимон (30.12.)
Један од седам ђакона (Дап 6, 5) и од
Седамдесет апостола. Постављен за епископа батрског у Арабији, он
проповедаше Јеванђеље и претрпе многе муке од незнабожаца. Би бачен у
огањ, но оста неповређен. Најзад сконча распет на крсту и пресели се у
Царство Христово.
Сабор светих Седамдесет апостола (4.1.)
Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет других, малих апостола, и послао их на проповед Јеванђеља, "И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи... Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове" (Лк 10, 1 и 5). Но као што је један од Дванаесторице, Јуда, отпао од Господа, тако су неки од ових Седамдесет одустали Господа не с намером издајства, него по немоћи људској и маловерности (Јн 6, 66). И као што је Јудино место било попуњено другим апостолом, тако су и места ових била попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу као и дванаест великих апостола, били су помоћници Дванаесторици у ширењу и утврђивању Цркве Божје у свету. Многе муке и пакости претрпели су они од људи и демона, но њихова тврда вера и жарка љубав према васкрслом Господу учинила их је победиоцима света и наследницима царства небескога.
Сабор светих 70 апостола
26. децембар 2010.
Свети Јевтимије Исповедник, епископ сардијски (26.12.) †840.
Присуствовао VII васељенском сабору. Око тридесет година провео у изгнанству због
иконопоштовања. При цару Теофилу иконоборцу шибан воловским жилама, при
чему мученички сконча 840. године и прими венац славе на небу.
21. децембар 2010.
Свети Петар Чудотворац, митрополит руски (21.12.) †1326.
Рођен у Волинској области, и у дванаестој години примио чин монашки. Био диван подвижник и иконописац. Основао манастир на реци Рати, и био игуман. И преко своје воље постављен за митрополита кијевског и посвећен у Цариграду од патријарха Атанасија. Као митрополит трпео доста од завидљиваца и јеретика. Управљао црквом осамнаест година као пастир добри и ревносни. За живота свога саградио себи гробницу у Успенском храму, где му до данас почивају свете и чудотворне мошти. Упокојио се 1326. године и прешао у своју праву домовину.
20. децембар 2010.
Свети Данило Други, архиепископ српски (20.12.) †1338.
Син богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски, потом хумски и најзад архиепископ српски. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Драгутина и Милутина, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх, велики подвижник, велики трудољубац и велики родољуб.
Сабор светих српских Просветитеља и Учитеља (30.8.)
Овога дана спомињу се не сви српски светитељи уопште него само неколико архиепископа и патријараха, и то Св. Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним; Арсеније, наследник Св. Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсеју у кротости (Србљак)"; Никодим, подвизавао се у Св. Гори и био игуман Хилендарски, по том архиепископ „све српске и поморске земље"; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346 год. патријарх, преминуо, 1349 год; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376 год, и крунисао Лазара, по том се отказао престола патријаршеског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388 год; Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трпезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мехмеда Соколовића, упокојио се 1574 год; Гаврил, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака истјазаван за велеиздају и обешен 1656 год. Уз ове још се помињу Јевстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије, Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Св. Гори, но сви беху „раби блази и вeрни, добри же дeлателïе винограда Господня".
19. децембар 2010.
Свети Бонифатије Милостиви, епископ ферентијски (19.12.) †6. век
Од детињства био необично милостив, тако да га мајка укоравала за то. Но он је помоћу молитве добијао од Господа стоструко. Скончао мирно у Италији у VI веку.
Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски (19.12.) †552.
Беше најпре ђакон цркве Мадиоланске, и имаше многа виђења. Промислом Божјим доведен у Александрију, где га патријарх Протерије, према једном небеском откровењу, рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној Арабији, коју свети цар Елезвој (в. 24. октобар) тек беше ослободио од тиранина Дунаана Јеврејина. Пастир добри и чудотворац велики. Уредио цркву Омиритску, уз помоћ христољубивог цара Аврамија, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима, што одлучи на крштење Јевреја. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни 552. године.
18. децембар 2010.
Свети Флор, епископ амински (18.12.)
Живео у време цара Јустина II и Маврикија (565-602). Беше од племића и племић. Остави метеж и сујету света и повуче се у манастир на подвиг ради спасења душе. Потом изабран за епископа града Аминса у области Кападокијској. И као подвижник и као јерарх угодио Богу и преселио се мирно у Царство Божје.
Свети Модест, патријарх јерусалимски (18.12.) †633.
Када му родитељи умреше, њему беше само пет месеци. Но Божјим Промислом би васпитан у духу хришћанском. Када одрасте, би продан као роб неком незнабошцу у Мисир. Но он успе, те обрати свога господара у веру Христову. Господар му дарова слободу. Он се повуче на гору Синајску, где се подвизавао до педесет девете године своје. Тада би изабран за патријарха јерусалимског. Пасао стадо Христово као прави пастир и упокојио се мирно 633. године у деведесет седмој години свога живота.
16. децембар 2010.
Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски (16.12.)
Управљао црквом од 980. до 995. године. Он је рукоположио за презвитера великог Симеона Новог Богослова онда када овај духовни великан би изабран за настојатеља манастира Светог мученика Маманта у Цариграду. За његово време десило се на Кареји чудесно јављење архангела Гаврила, који је том приликом научио монахе, да хвале Пресвету Богородицу песмом Достојно јест, написавши ту песму на плочи у цркви једне келије, која се од тада назива келија "Достојно" (в. 13. јули). Знаменит и велики јерарх; упокојио се мирно и прешао у Царство Божје.
12. децембар 2010.
Свештеномученик Александар, епископ јерусалимски (12.12.) †251.
Био најпре
епископом кападокијским. Но у време гоњења Северова 203. године бачен у
тамницу и прогнан. Потом примио престо јерусалимски. Основао чувену
библиотеку Јерусалимску, којом се служио Јевсевије при писању своје Историје црквене.
У време Декија би мучен на разне начине, и бачен пред зверове. Оставши
жив и од зверова нетакнут, бачен у тамницу, у којој и сконча свој
земаљски живот и пређе ка Господу 251. године.
Свети Спиридон Чудотворац, епископ тримифунтски (12.12.) †348.
Острво Кипар
беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен
од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до
смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он
се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за
епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости
начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу.
На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део
раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд
у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара
Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће
догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд.
Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но
јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у
Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев
хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му
шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши
Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој
Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти
сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
9. децембар 2010.
Преподобни Амон (9.12.) †6. век
Рођен и васпитан на Кипру. Због велике духовне учености и многих врлина, нарочито милосрђа, би постављен за архиепископа после светог Дамјана. Послуживши верно цркви и угодивши Богу, скончао мирно у VI веку.
7. децембар 2010.
Свети Амвросије, епископ медиолански/милански (7.12.) †397.
Овај велики,
свети отац цркве православне беше знаменита рода; отац му беше царски
намесник Галије и Шпаније, но вером незнабожац, а мајка хришћанка. Док
још беше у колевци, једном се спусти рој пчела на њега, изли мед на уста
његова и одлете. И још као дете пружао је руку и говорио пророчки:
"Целујте, јер ћу и ја бити епископ". По смрти оца свога цар га постави
за свог намесника Лигуријске области, у којој Медиолан беше главни град.
Када умре епископ тога града, би велика распра међу православним и
јеретицима аријевцима око избора новог епископа. Амвросије по дужности
уђе у цркву да одржава ред. Утом неко дете на грудима материним узвикну:
"Амвросије - епископ!" Ово цео народ прими као глас Божји и, насупрот
вољи Амвросијевој, изабраше једногласно њега за епископа. Амвросије се
крсти и кроз недељу дана прође све претходне чинове и би рукоположен за
епископа. Као епископ Амвросије утврди веру православну, потисне
јеретике, украси цркве, распростре веру међу незнабошцима, написа многе
поучне књиге и послужи примером правог хришћанина и хришћанског пастира.
Он је саставио и познату благодарствену песму: Тебе Бога хвалим.
Овај славни јерарх, због чије су мудрости и слаткоречивости посећивали
га људи из далеких земаља, био је веома уздржљив, трудољубив и
бодрствен. Спавао је мало, радио је и молио се Богу непрестано, постио
је све дане изузев суботе и недеље. Зато му је Бог дао и да види многа
чудеса Божја и да их сам учини. Открио је мошти светих мученика Протасија, Гервасија, Назарија и Келсија (в. 14. октобар). Кротак према
малим људима, он је био неустрашив пред великим. Изобличио је царицу
Јустину као јереткињу, Максима тиранина и убицу проклео, цару Теодосију
забранио приступ у храм све док није покајао свој грех, с Евгенијем
насилним и самозваним царем не хте се сусрести. Овом богоугодном мужу
дарова Бог толику благодат, да је и мртве васкрсавао, демоне из људи
изгонио, болеснике од сваке болести исцељивао, и у будућност прозирао.
Скончао мирно на освитку Васкрса 397. године.
ЖИТИЈЕ:
6. децембар 2010.
Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски (6.12.) †343.
Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски (6.12.)
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).
Пренос моштију - Свети Никола летњи (9.5.)
У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тело свога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православан и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).
Свети Теофил, епископ антиохијски (6.12.) †181.
Као добро школован у филозофији јелинској он се, по прочитању Светог Писма, крсти и поста велики заштитник вере хришћанске. Његово дело О вери сачувано је до данас. Управљао црквом Антиохијском тринаест година, и упокојио се 181. године.
Свети Николај, епископ патарски (6.12.)
Стриц великога светитеља Николаја, који овога и настави на духовни живот и рукоположи за свештеника.
