Рођен 258. године, у
граду Анкири од оца незнабошца и мајке хришћанке. Његова благочестива
мајка Ефросинија прорече своме сину мученичку смрт и остави овај свет
када Клименту беше дванаест година. Њена другарица Софија узме Климента у
своју кућу као сина, и поможе његово васпитавање у хришћанском духу.
Толико беше Климент прочувен због свог добродетељног живота да би
изабран за епископа анкирског у двадесетој години свога живота. У младим
годинама он је стекао старческу мудрост, и великом уздржљивошћу укротио
и победио своје тело. Хранио се само хлебом и зељем, и ништа није јео
заклано и крвно. У време Диоклецијана би мучен тако страшно "како никад
нико од постања света". Провео је двадесет осам година на мукама и по
тамницама и једанаест разних мучитеља истјазаваху га и мучаху. Када га
једном удараху по лицу, пљуваху и зубе му кршаху, он довикну мучитељу
Доментијану: "Почаст ми чиниш, о Доментијане, а не мучиш ме, јер и
Господу мојему Исусу Христу уста бејаху тако бијена и образи шамарани,
па, гле, и ја недостојни сада се тога удостојих!" Када би доведен пред
цара Диоклецијана у Рим, цар постави на једну страну разна оруђа за
мучење а на другу дарове, одликовања, одела, новце - све што цар може
даривати, па онда рече Клименту да бира. Мученик Христов с презрењем
погледа на сва блага царева, па изабра оруђа за мучење. И би мучен
неисказано: комад по комад меса откидан му је с тела, тако да су се
кости белеле испод меса. Најзад би посечен од војника, 312. године у
цркви у Анкири, када као архијереј служаше службу Божју. Чудеса светог
Климента су безбројна.
Нема коментара:
Постави коментар