Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом
богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих.
Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но
догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије
буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна
места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за
другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године
ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо
помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом,
а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу
Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје
замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како
Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на
њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што
већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.
Нема коментара:
Постави коментар