Као хришћанка буде у
време цара Антонина, 164. године заједно са својих седам синова
осуђена на смрт. Молила се Богу, само да њу не погубе пре њених синова,
да би ове могла храбрити при мучењу и убијању, те да се не одрекну
Христа. Тако и буде по Божјем устројењу. С радошћу је ова ненадмашна
мајка испраћала једног по једног сина, док их није свих седам испратила и
видела погубљење. Тад је и она с благодарношћу Богу примила мученичку
смрт. Сви пострадали у Риму где им се и мошти налазе.
Нема коментара:
Постави коментар