Рођена у Солуну од родитеља угледних и
богатих, и васпитана у вери Христовој. Оста рано сироче, и сва се
предаде богомислију и молитви у дому своме. Одушевљена љубављу Христовом
често говораше: "О лажни животе младих, јер или саблажњаваш, или се
саблажњаваш. Боља је старост, но, ах, туга ме обузима због дужине
времена, која ме дели од небесних". Потом продаде све своје имање и
раздаде нишчим, а сама живљаше од труда руку својих. Држаше строги пост,
спаваше врло мало и непрестано сузе пролеваше на молитви. Када би је
сан савлађивао, она говораше себи: "Опасно је спавати када непријатељ
мој бди". У то време издаде опаки цар Максимијан проглас, да свак може
убити хришћанина где види и сретне, без суда и осуде. Једном изађе ова
света девојка на улицу, да иде у цркву. Тог дана беше незнабожачки
празник сунца. Неки војник виде је красну у лицу, па јој приђе с
нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и рече му:
"Слушкиња сам Христова, и идем у цркву". Када јој дрски војник приђе
ближе и поче јој безумно говорити, она га одгурну и пљуну му у лице.
Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света девица
298. године и би од хришћана чесно погребена, а од Бога у Царству
небеском венцем славе увенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.
Нема коментара:
Постави коментар