Празнују
се у недељу по Рождеству Христовом. О цару Давиду, сину Јесејеву, може
се сазнати све из књига Царства. (О Јакову светом в. 23. октобар).
Јосифа праведнога назива Јеванђеље "мужем праведним" (Мт 1, 19).
Зато му се и даде од Бога Пресвета Дева у заштиту и додели му се велика
част у домостројству људскога спасења. Мада Јосиф беше од царскога рода
Давидова, ипак он беше скроман дрводеља у Назарету. У осамдесетој години
својој узео Пресвету Деву из храма Јерусалимског у свој дом, а у
стотину десетој, упокојио се.
Приказивање постова са ознаком ЦАРЕВИ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ЦАРЕВИ. Прикажи све постове
31. децембар 2010.
16. децембар 2010.
Света Теофанија, царица (16.12.) †892.
Од знаменитих родитеља, Константина и Ане, који беху сродници неколиких царева. Беху њени родитељи дуго бездетни и мољаху се Пресветој Богородици, да би им се дао пород. И Бог им даде ову ћерку, Теофанију. Запојена духом хришћанским од самог детињства, Теофанија надмашиваше све своје другарице у свим хришћанским врлинама. Када порасте, ступи у брак са Лавом, сином цара Василија Македонца. Са својим мужем претрпе велике беде. По некаквој клевети, као да Лав носи у чизми нож, да у згодној прилици убије свога оца, лаковерни Василије затвори у тамницу и сина и снаху. И тамноваху ове две невине душе три године. Једном, о празнику светог пророка Илије, беше цар сазвао све великаше своје у двор на гозбу. У једном тренутку изненадно папагај царев изговори ове речи: "Авај, авај, господине Лаве!" И повтори те речи више пута. То доведе сву господу царску до великог узбуђења, и сви замолише цара, да ослободи сина и снаху. Ражаљен цар тако и учини. По смрти оца свога зацари се тај Лав, названи Мудрим. Теофанија не рачунаше своје царско достојанство ни у што, но сва предана Богу брињаше о спасењу душе, постећи и молећи се и делећи многу милостињу, и обнављајући многе манастире и храмове. Из њених уста не изиђе лажна реч, ни сувишна реч, а најмање клевета. Пред смрт своју призва све своје ближње, и с њима се опрости, па предаде душу своју Богу 892. године. Цар Лав хтеде подићи храм у њено име на гробу њеном, но како патријарх приговори томе, подиже он храм "Свим Светим", говорећи да ако се Теофанија посветила, нека се прославља са осталим светим заједно. Тада се установи празник Свих Светих у недељу по Светој Тројици.
2. децембар 2010.
Свети Урош, цар српски (2.12.) †1367.
Син цара Душана. Царовао у тешко време распада царства српског. Кротак, побожан и благ, он није хтео силом потчињавати необуздане великаше, међу којима је најнеобузданији био Вукашин, који доброме цару главе дође. Мученички пострада добри Урош 2. децембра 1367. године у тридесет првој својој години. Од људи убијен, он би од Бога прослављен. Његове чудотворне мошти почивале су у манастиру Јаску у Фрушкој гори, одакле су за време Другог светског рата (1942. године) пренете у Београд и положене у Саборну цркву поред тела кнеза Лазара и деспота Стефана Штиљановића. За време овога доброг цара сазидан је манастир Свети Наум на Охридском језеру; сазида га Урошев великаш Гргур.
29. новембар 2010.
Свети Тиридат, цар Јерменски (29.11.) †4. век
Савременик Диоклецијанов. Најпре грозно гонио хришћане. Но стиже га казна Божја, и он полуди и постане подобан скоту, као негда Навуходоносор. Од лудила га исцели чудесно св. Григорије (в. 30. септембар). Од тада па до смрти Тиридат проведе у покајању и благочешћу. Скончао мирно у IV веку.
28. новембар 2010.
14. новембар 2010.
Свети Јустинијан, цар Византијски (14.11.) †565.
Пореклом Словенин, вероватно Србин, из околине Скопља. Словенско му је име Управда. Наследио на престолу стрица свога Јустина. Свуколика величина овога цара везана је неразделно са његовим дубоким православним веровањем. Веровао је и живео је по вери. Уз Часни Пост није јео хлеб нити пио вино, но хранио се зељем и пио воду и то преко дана. Заратио против варвара Дунавских само за то што су ови шкопили заробљенике. То показује његов узвишен осећај човекољубља. Срећан и успешан и у ратовима и у радовима. Саградио је велики број прекрасних храмова, од којих и најлепши од најлепших – Св. Софија у Цариграду. Сабрао и издао римске законе. Сам он издавао је многе строге законе против неморала и распутства. Саставио црквену песму „Јединородни Сине и Слове Божји” која се почела појати на литургији од 536. год. Сазвао Пети васељ. Сабор 553. Скончао мирно 14. нов. 565. год. у 80. години свога живота и преселио се у царство Цара небескога.
13. август 2010.
Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија (13.8.)
Жена цара Кало-Јована (1118-1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније св. Стеван Дечански.
3. јун 2010.
Свети мученик Димитрије, царевић руски (3.6.) †1591.
Би мучки убијен од властољубивог Бориса Годунова у осмој години свога живота 1591. године у граду Угличу. Јавио се после смрти некоме монаху и прорекао, да ће се појавити лажни Димитрије, који ће убици Борису Годунову проузроковати смрт, што се после и догодило. Безбројна чудеса дешавала су се на гробу убијеног царевића. Његове мошти после петнаест година буду откривене целе и нетљене, пренете свечано у Москву, и сахрањен у цркви Светог Архангела Михаила.
21. мај 2010.
Свети цар Константин и царица Јелена (21.5.) †327.
Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин надживи своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.
2. мај 2010.
Свети Михаил (Борис), цар Бугарски (2.5.) †906.
Рођен и васпитан као незнабожац. Борис се покрсти под упливом свога стрица Бојана и сестре своје. На крштењу добије име Михаил. Патријарх Фотије пошаље му свештенике, који постепено крсте сав бугарски народ. Многи великаши у Бугарској противили су се новој вери, али је нова вера победила, и крст се заблистао на многим храмовима што их подиже благочестиви цар Михаил. Веру међу Бугарима, као и међу Србима, утврдише нарочито Петочисленици Охридски, ученици светих Кирила и Методија, који су народу проповедали на народном, словенском језику, науку Христову. Михаил се замонаши у старости и повуче у манастир. Но кад његов син Владимир поче кварити дело очево и сузбијати Хришћанство, Михаил се обуче поново у војводско одело, припаса мач, скиде Владимира с престола па постави млађег сина Симеона. Потом поново обуче монашку ризу, повуче се у тишину, и у подвигу и молитви мирно сконча земни живот "у благој вери, у правом исповедању Господа нашега Исуса Христа, велик, чесан и благоверан", и пресели се у небески живот 2. маја 906. године.
11. фебруар 2010.
Света Теодора (11.2.) †867.
Грчка царица, супруга злога цара Теофила
иконоборца. По смрти Теофиловој Теодора се зацари са својим сином
Михаилом III. Одмах успостави поштовање икона на сабору у Цариграду 842.
године. Том приликом установљено је празновање победе Православља, које
се до дана данашњега врши у прву недељу Часнога поста. Ова света, за
Цркву заслужна жена, предаде душу своју Богу 11. фебруара 867. године. У
то време потпуног торжества Православља над свима јересима буду, по
Божјем дивном Промислу, послати свети Кирил и Методије међу Словене као
мисионари хришћански.
30. јануар 2010.
Свети Петар, цар бугарски (30.1.) †976.
Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном од Цариграда и сачувао
Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата са
Мађарима и Русима умро 976. године у педесет шестој години живота.
26. јануар 2010.
Свети Давид, цар грузијски (1089-1130) (26.1.)
Обновио и оснажио Грузију
као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове
храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере
православне у Грузији.
17. јануар 2010.
Свети Цар Теодосије Велики (17.1.)
Овај славни и у вери ревносни цар
владао је од 379-395. године. Константин Велики забранио је гоњење
хришћана, Теодосије Велики пак отишао још један корак даље: он је
забранио у својој држави идолска жртвоприношења. Помагао је много да се
вера хришћанска утврди и рашири у свету.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
-
Кипријан - досељен из Картагене у Антиохију, где живљаше и Јустина са својим родитељима, Едесијем и Клеодонијом. Едесије беше жрец идолски... -
Рождество Пресвете Богородице (8.9.) Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане . Отац јој беше из племена Дав...