Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.
Света Три Јерарха (30.1.)
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст
27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI
веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у
народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста
због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако,
једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но
промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу
тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну
визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља,
напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно.
Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама
противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше
светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу
и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног
виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички
празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само
црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
Нема коментара:
Постави коментар