Патријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству”, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.
Свети Јован Златоуст, златна труба Православља (27.1.)
Спомен овога
светила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога датума
празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где
је као изгнаник умро, у Цариград где је раније као патријарх управљао
црквом. Када се наврши тридесет година од његове смрти, патријарх Прокл
одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим
говором толико разгори љубав народа и цара Теодосија Млађег, према
великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти пренесу у
Цариград. Прича се да се ковчег с моштима никако није дао покренути с
места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај
(јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство
светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију
своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане
сасвим лак. При преносу, многи болесници који се дохватише ковчега,
оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар поново над
моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то као да она
сама од себе говори: "Док ја живех временим животом, пакост ти учиних, а
сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава
моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој,
помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!" Када је
светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо
патријаршијски, тада је маса света чула из уста његових речи: "Мир
всјем!" Пренос моштију светог Јована Златоуста извршен је 438. године
(в. 30. јануар и 13. новембар).
Света Три Јерарха (30.1.)
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст
27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI
веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у
народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста
због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако,
једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но
промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу
тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну
визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља,
напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно.
Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама
противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше
светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу
и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног
виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички
празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само
црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
Молитва светом Јовану Златоусту
+ + + + + + + + + + + + + + + + + +
Нема коментара:
Постави коментар