Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста распра око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: "Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола". Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године (в. 30. јануар).
Света Три Јерарха (30.1.)
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст
27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI
веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у
народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста
због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако,
једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но
промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу
тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну
визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља,
напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно.
Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама
противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше
светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу
и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног
виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички
празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само
црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
Нема коментара:
Постави коментар