Као монах, не послушав игумана, удаљи
се из манастира и затвори у једну келију. За непослушност попусти Бог
на њега велико искушење. Једном када Никита беше на молитви, јави му се
ђаво у виду ангела светлог и рече му: немој се више молити, него читај
књиге, а ја ћу се молити за тебе! Послуша Никита, преста молити се и
поче читати књиге. Читао је само Стари Завет, а Нови Завет никако није
могао ни отворити, јер му то није давала сила ђаволска. Помоћу ђавола и
пророковао је, и то само злочине, отмице, паљевине и остала зла дела,
која су ђаволу позната отуда што и он у њима учествује. Најзад увиде
свети оци печерски да је Никита пао у ђаволску прелест, те се почну
молити Богу за њега. Никита се поврати, увиде пропаст у којој је био,
покаје се горко за непослушност и гордост, и управи се правим путем.
После дугог кајања и многих суза, Бог му опрости и дарова га даром
чудотворства. Упокојио се 1108. године.
30. јануар 2010.
Свети Петар, цар бугарски (30.1.) †976.
Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном од Цариграда и сачувао
Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата са
Мађарима и Русима умро 976. године у педесет шестој години живота.
Свети мученик Теофил Нови (30.1.) †784.
Као војвода цара Константина и Ирине би
заробљен од Агарјана и четири године држан у тамници. Па када одби сва
наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем
784. године и пресели се ка Господу.
Свештеномученик Иполит, епископ римски (30.1.) †269.
Пострадао за веру у време
Клавдијево. Када у Риму девица Хрисија би немилостиво мучена за Христа,
тада се заступи за њу пред мучитељима свети Иполит и изобличи мучитеље.
Због тога протеста и он би стављен под суд, суђен и осуђен на смрт после
дугих истјазања. Везаше му и ноге и руке и потопише га у мору. С њиме и
Хрисијом пострада још двадесет мученика. Пострада свети Иполит 269.
године.
29. јануар 2010.
Преподобни Лаврентије Печерски (29.1.) †1194.
Драговољно изабрао затворенички
живот попут ранијих затвореника, Исакија и Никите, опрезно чувајући се
ђаволске прелести, којој се ова двојица у почетку подаше. Великим
уздржањем, молитвом и богомислијем достигао висок степен савршенства. Од
уплашеног демона сазнао да у Печерском манастиру од стотину осамнаест
монаха има њих тридесет, којима је дата од Бога власт над злим дусима.
Представио се Господу 1194. године.
Свети мученици Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије (29.1.) †297.
Сви ови пострадаше за Господа Исуса Христа на Самосату у време цара
Максимијана 297. године. Филотеј и Иперихије беху великаши, а остали
беху младићи знаменита рода. Уморише их незнабошци грозном смрћу,
укуцавши ексере у главу сваком од њих. Часно пострадаше и у вечну радост уђоше.
28. јануар 2010.
Преподобни Јефрем Печерски (†1096. године) (28.1.)
Установио празновање преноса моштију светог Николаја у Бари 9. маја.
Преподобни Паладије, пустињак сиријски (28.1.)
Велики подвижник и
чудотворац. Пред његовом келијом осване леш некога богаташа, кога
разбојници беху убили и опљачкали. Када Паладија потерају на суд, он, да
би се спасао беде, помоли се Богу и молитвом васкрсе мртваца. Упокојио
се у IV веку.
Преподобни Исаак Сирин (28.1.)
Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао
се у манастиру Мар-Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због
светости живота и многих чудеса, он би изабран за епископа нинивског и
приморан да се прими тога чина. Но само после пет месеци он остави
епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан-Шабур. Саставио
је много дела, од којих је до нас дошло око стотину беседа о духовном
животу и подвижништву, писаних углавном по сопственим доживљајима.
Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви
светитељи, као што је био свети Симеон Дивногорац, тражили су од њега
савет. Упокојио се у дубокој старости концем VII века.
Преподобни Јефрем Сирин (28.1.) †378.
Рођен у Сирији од сиромашних родитеља у
време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно,
но наједном наста прелом у души његовој и он почне сав пламтети љубављу
према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар). Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као
медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као
пчела Јефрем је непрестано или писао књиге, или усмено поучавао монахе у
манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и
размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве.
Најпознатија му је она молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојего:
Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне
јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи,
оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог.
Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан-данас
мекшају многа срца отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у
дубокој старости 378. године.
27. јануар 2010.
Преподобни Тит Печерски (27.1.)
Био најпре војник, па када у неком боју
задоби рану у главу, он се повуче од света у Печерски манастир где
оздрави и прими монаштво. Проводио је време у непрестаном оплакивању
својих ранијих грехова. Пред смрт би извештен кроз неку небеску појаву
да су му сви греси опроштени. Мошти му почивају у пештерама
Теодосијевим.
26. јануар 2010.
Свети Давид, цар грузијски (1089-1130) (26.1.)
Обновио и оснажио Грузију
као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове
храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере
православне у Грузији.
Преподобни Симеон Ветхи (26.1.) †390.
Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране
младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два
манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим,
назива се за разлику од Симеона Столника, који се нешто доцније
подвизавао.
Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије (26.1.) †5. век
Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом
богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих.
Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но
догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије
буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна
места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за
другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године
ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо
помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом,
а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу
Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје
замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како
Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на
њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што
већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.